Ja sam Sanela Milošević. I moje ovozemaljsko putovanje počelo je u Beogradu, u Višegradskoj bolnici na Savskom vencu, 8.novembra, 1984. godine..
Kušiljevo, neka tamo 1988.
Kao mala, volela sam da budem u centru pažnje, pa sam eto na svojoj maloj kamernoj sceni od kamena, u dvorištu naše porodične kuće u selu Kušiljevu, stalno nešto predstavljala. Publika je naravno uvek bila pristrasna i bodrila je svaki moj scenski korak i pokret. A s' obzirom da sam pohađala balet u školi Božidar Adžija, bilo je tu baš svega..
Priredba u vrtiću, recimo 1989.
Ko bi se nadao da ću samo 2o godina kasnije isto ovako stajati na sceni , samo umesto na priredbi u vrtiću, biće to moja diplomska predstava.
Po završetku osnovne škole, a po upisu u srednju “Medicinsku školu Beograd”, smer fizioterapeut, pridružujem se Crvenom krstu Zvezdara, kao aktivista, volonter.
Najlepše doba.. Mnogo druženja, dobročinstava, lepih akcija. Završavam obuke prve pomoći, planiranje projekata ali meni nadasve najdraža je bila obuka za markirante.
Moj zadatak je bio da glumim povrede na terenu koje saniraju ekipe prve pomoći.. Opet scena! Ovog puta na takmičenjima ekipa prve pomoći.
2002. godine se pridružujem studiju glume “IV Zid”, u Domu kulture studentski grad, i činim svoje prve glumačke korake u pozorištu, pod rediteljskom palicom Srđana Karanovića i Nemanje Savkovića.
Još jedno predivno doba!
2006. godine upisujem glumu u klasi profesora Vladimira Jevtovića, na Akademiji umjetnosti u Banjaluci.
Nakon četiri godine studentskog života u zelenom Boriku i diplomiranja monodramom “Iza zatvorenih vrata”, Žan Pol Sartra, vraćam se u svoj rodni grad, Beograd.
Po povratku u Beograd, 2010. godine, pored brojnih angažmana u nekoliko glumačkih trupa za decu, između ostalog i autorskoj, igram i u nekoliko predstava u pozorištu KPGT.
Doživotno ću biti zahvalna za znanje koje mi je preneo Ljubiša Ristić, tokom rada sa njim kao rediteljem predstava u kojima sam igrala u ovom pozorištu.
Omiljena uloga iz ovog doba mi je uloga veštice Margarite iz tragedije Ričard III, Vilijama Šekspira.
2012. godine dobijam sjajnu priliku da se zaposlim u kruz kompaniji Karnival, gde se zadržavam do 2020, u okviru departmenta za zabavu.
Radila sam kao glumica, voditelj programa, ceremonijal majstor.
A onda sam rešila da se oprobam u biznis svetu te sam u show ubacila i malo bizz i brodsku karijeru krunisala zaposlenjem u OnBoard Media kompaniji kao marketing menadžer. Naredne dve godine sam kao predstavnik broj jedan marketinške kompanije na 7 mora, zastupala celokupan ritejl program na Karibima. Dijamanti zaista i jesu najbolji prijatelji jedne devojke 😉
Osam godina nezaboravnog iskustva na okeanu svakako je ostavilo dubok trag.. Treba se ponovo navići na kopno 🙂
Ali.. boravak na brodovima svakako nije sprečio razvoj mojih glumačkih snova, te sam 2015. godine skoknula do Bostona, gde sam pohađala Majkl Čehov trening za glumce kao i Majsner program kod izvrsnog učitelja Skota Fildinga.
Brojne filmske i pozorišne uloge su se nizale kako u USA tako i u Srbiji.. a glad za znanjem je sve više rasla..
Moj životni moto je da plivam kako me voda nosi.. pa tako ne propuštam prilike, ili se barem trudim da ih ne propuštam..
Putovanja mi plene dušu, a kada mogu da spojim lepo i korisno, prosto ne mogu a da ne prihvatim ponudu koju mi život pruži.
Te tako, završih obuku za Reiki praktičara, Web dizajn, digitalni marketing a najbogatije iskustvo mi je donelo putovanje u Indiju 2020. godine.
U jednom predivnom kulturnom centru pod nazivom “Fireflies” u sred džungle u Bangaloru, u društvu predivnih prijatelja, a pod budnim okom divnog majstora, završila sam 200-časovnu obuku za učitelja tradicionalne joge.
Po povratku iz Indije.. svi znamo šta je usledilo te 2020. godine..
Sticajem tužnih životnih okolnosti, tog 20.juna, ostala sam bez tate.. i čini mi se da je tada krenulo ono baš duboko putovanje u sebe.. U potrazi za mirom, utehom i radošću.
Jedne noći, sanjala sam kako sedim za slikarskim štafelajem i slikam.. a moj tata sedi pored mene sa osmehom na licu, obraza vlažnih od suza. Znala sam da je to poruka.. i put.. Počela sam da istražujem ulje na platnu. A onda je usledio i ikonopis. U kom i dan danas uživam!
Prva ikona je nastala kao poklon mojoj mami, od mene i mog tate..
Od tada, slikam, spremam neke buduće uloge, izrađujem web sajtove, studiram New media design smer na IT Akademiji.. Dani mi započinju meditacijom i jogom, a završavaju se nekim novim sanjarenjima i planiranjima..
Eto, to je ukratko moj dosadašnji život..
Vidimo se na sceni! U toku su pripreme za neke veoma lepe uloge. Stay tuned 😉
A ovo sam ja na sceni na priredbi u vrtiću, cirka 1989. i 20 godina kasnije na svojoj diplomskoj predstavi..
